Bale - Pekinska Patka, Luna... intervju

evo jos jednog matorog intervjua, ovoga puta sa Baletom...



Preturajuci po internetu pre skoro godinu dana, naleteo sam na informaciju da Fatalamanga Records iz New York City-a priprema reizdavanje Luninog albuma “Nestvarne Stvari” na CD-u. Poslao sam e-mail poruku na adresu kuce sa zahtevom za vise informacija o ponovnom objavljivanju te, bez preterivanja, neverovatno dobre ploce i bio sam prijatno iznenadjen kad sam ukapirao da iza svega stoji Zoran Bulatovic – Bale. A sa njegovim radom sam se prvi put susreo davne 1981. kupivsi singl Pekinske Patke “Bila je tako lijepa”. Bese to ploca koja se nije skidala s gramofona sledecih nekoliko meseci, dok nije jednom, u nastupu ludila (a kako to drugacije opravdati), zavrsila u letu sa cetvrtog sprata na beton ulice ispred mog solitera.
Neku godinu kasnije cuo sam i Lunu i ocajnicki trazio njihov jedini album “Nestvarne stvari” po prodavnicama, sve dok sasvim slucajno nisam naleteo na 4 primerka te ploce po bagatelnoj seni u nekoj radnji u Makarskoj. Naravno da sam kupio sva 4 primerka.
Bale danas “zivi i radi” u New York-u i priprema CD izdanje “Nestvarnih stvari” (ocekujte recenziju uskoro). Sa zadovoljstvom mogu da kazem da je pred vama jedan deo price o njegovoj uzbudljivoj karijeri.

Ako se ne varam, prve studijske snimke si napravio sa 14 godina. Kada i zasto si poceo da sviras i gde si sve svirao pre Pekinske Patke ?
Mislim da mi je sudbinu "zapecatio" moj cale. Naime, kao poklon kevi za moje rodjenje cale je kupio gitaru, na kojoj sam i poceo da sviram. Danas je od te gitare je ostao samo vrat posle neuspesnog pokusaja da od nje napravim "elektronku". Ozbiljno sam poceo da sviram sa 12 godina. Pre toga sam pomalo "nabadao" i trudio se da ponesto naucim. U petom razredu osnovne skole sam imao prvi bend "Mrlja" u kom je bio i Edi Keler, kasnije bubnjar u Obojenom i Vrisku Generacije. Imali smo jednu svirku ispred razreda na priredbi za neki praznik. Posle toga sam promenio skolu i poceo da sviram sa ekipom iz nove skole. Grupa se zvala "Alfa" a kasnije "HUSH", a tu je bio i Firci sa kojim sam posle svirao u Luni i na nekim drugim projektima
(a i sad se nesto suska). E, to je vec bilo ozbiljnije. Skidali smo stvari i svirali na skolskim igrankama. U stvari, skinuli bi po neki deo ili riff a onda na to improvizovali. Mislim da je to bilo jako dobro zato sto smo tako ustvari i ucili da sviramo. Najvaznija svirka nam je bila na Novosadskom sajmistu ispred 4000 ljudi na dobrotvornom koncertu za distroficare. Tamo smo nastupili kao atrakcija izmedju pevaca, komicara i ostalih zabavljaca koji se mogu naci na takvim priredbama. Kasnije smo svirali kao predgrupa novosadskoj grupi "Proces" gde je svirao moj ucitelj gitare Mihajlo Dzunja koja je svirala igranke po okolnim selima. Moj idol u
to vreme je bio gitarista "Procesa" Steva Korovljev od koga sam "krao" sta
god sam mogao. Steva je bio tip koji je znao da odsvira 3 tona i da svaki
"ubode" tacno tamo gde treba. To mi se jako dopadalo i tako sam se trudio da
sviram, za razliku od gitaristickog trenda u to vreme, da se odsvira sto
vise tonova u sto manje vremena (mada sam voleo i Rithcie Blackmorea iz
Deep Purple). Posle HUSH-a sam svira u grupi "Quadrant" bandu bez nekog
veceg znacaja. U "Pecat" sam dosao sa 15 godina i to je bio prvi bend koji
je svirao isklucivo svoj materijal. Stilski je tu bilo svacega a slusali
smo prvi album Police, Ian Durija , Television itd. Bass je svirao Mare,
kasnije clan Pekinske Patke. Pecat je imao punu podrsku novosadske televizije na kojoj smo bili cesce nego na radiju. U RTVNS postoje prvi snimci "Pecata" ,
gomila spotova kao i ceo polusatni TV show. Mislim da me je Mare izbacio iz Pecata, ali se ne secam razloga , no to me nije puno jebalo. E, posle toga sam poceo u Patki.

Da li si voleo Pekinsku Patku pre nego si postao clan benda?
Da , voleo sam Patku i pre mog dolaska a narocito posle (posto su odmah bili mnogo bolji, he he).



Koliko se menjala postava Patke dok si ti svirao s njima?
Pa, koliko se secam prvi je otisao Sreta, originalni clan, posle jedne svadje sa Contom. Bora (originalni bassista) je vec otisao kad sam ja dosao. Bass je svirao Srba, koji je valjda i svirao u nekoj "najoriginalnijoj" postavi, a koji je dolaskom Mareta presao na gitaru i bio sa nama jos neko vreme, ali je posle otisao ........ili bio otpusten, ne secam se.

Kako je bilo na snimanjima "Bila je..." singla i "Strah..." LP-ja? Kakvi su bili producenti/snimatelji/studio u to vreme kod nas i je li bilo cenzure oko zvuka/tekstova?
Sve smo to radili u privatnim studijima tako da nije bilo govora oko cenzure zvuka ili tekstova posto su tamo ljudi bili placeni da rade posao, a cenzura se mogla desiti samo kasnije u "Jugoton-u" , ali kol'ko se secam nije bilo problema. Mozda i jeste, ali oko toga ce najbolje Conta moci da ti kaze, posto je on bio taj koji je kontaktirao Jugoton i vodio poslovnu stranu benda. Cenzure je bilo na pretek na drugoj strani, radio, TV, zabranjivanje koncerata itd. Sto se tice snjimanja "Bila je....", to je bilo ludo i nezaboravno. Po ugovoru smo morali da odradimo jedan single pre albuma. Conta je izmislio da se radi ta obrada, obrade Dragana Stojnica.
Bili smo nafurani da to bude sto brze i ludje. Snimano je na 4- kanala (kao Sgt Pepper) tako da je skoro sve moralo da ide iz prve. Bass i bubanj na 2 kanala, vokali na 1 i gitara na 1. To se lepo cuje na gitarskom solu, ritam gitara nestaje neposredno pre ulaska sola, koji je nasnimavan, i vraca se posle zavrsetka sola. B strana je bila totalna zajebancija i "samoobrada" pesme sa prvog albuma. E, tu je i doslo do problema sa brojem kanala. U sredini pesme postoji deo gde Conta govori "Ova grupa se zove PP..." dok se u pozadini cuju zvecke. Nekoliko dana kasnije, kad je doslo vreme da se pesma mixa, Conta je hteo nesto da promeni u tekstu tog
dela tako da ga je snimio ponovo. Kad je zavrsio, videli smo da nesto fali.
Ukapirali smo da fale zvecke kojih u tom trenutku vise nije bilo u studiju.
Posto se osecala velika "rupa" morali smo nesto da izmislimo. Problem je resen tako sto smo Mare i ja na drugom mikrofonu iz pozadine "simulirali" zvecke pevajuci "cuke-chuke, cuke-chuke". Posto je cela tehnika bila na tako zavidnom nivou, ne secam se da je iko ikad primetio razliku izmedju zvecki tokom cele pesme i "zvecki" u sredini, posto je ionako sve zvucalo "spasavaj se ko moze". Setajuci se po Dunavskoj ulici jedno popodne, video sam MOJ PRVI SINGLE u izlogu Jugotonove radnje. Bio sam van sebe od srece, ali sam isto tako bio potpuno dekintiran i nisam mogao da ga kupim. Visio sam okolo i cekao da neko poznat naidje da se ogrebem za lovu. Naisao je
poznati novosadski graficar Bane Radosevic, koji mi je dao lovu da ga kupim.
Ko je mogao da doceka da dobijemo promo primerke od Jugotona.
Snimanje "Strah-a" je bilo nesto sasvim drugo. Sve smo mnogo ozbiljnije
shvatili. Producent je bio Sloba Konjovic i radili smo na "citavih" 8 kanala.


Iako je "Strah..." snimljen svega nekoliko meseci nakon "Bila je..." singla razlika u zvuku je neverovatna. Da li ste namerno ciljali na to ili je do toga doslo spontano?
Zaokret je napravljen sasvim svesno. To je bilo vreme Joy Division-a, Magazine-a, druge filozofije I drugacijeg zvuka koji nam se dopadao i koji nam je u toj novoj postavi potpuno lezao.



Kakva je bila reakcija javnosti na "Bila je..." obradu i sta je Dragan Stojnic mislio o tome?
U vreme izlaska "Bila je..." smo mi vec uveliko radili na "Strah-u..." tako da se ne secam reakcija javnosti. Sto se tice Dragana Stojnica, a kako je to jedan Beogradski magazin preneo, on je "oradu PP cuo i ...... preziveo"!

Sta su publika i kritika mislili o materijalu sa "Straha..."? Da li je bilo "ispada" od strane pankera kada ste svirali nove stvari na koncertima?
Posle izlaska "Strah-a.." nismo imali puno koncerata zato sto je ubrzo Conta morao da se "oduzi domovoni" i odgilja godinicu u sakou bez bedzeva. Imali smo nekoliko velikih svirki, "Hipodrom" u Zagrebu , "Rokoteka" na Kalemegdanu u BG itd. Reakcije su bile onakve kakve smo i ocekivali. Znali smo da ce se Pankeri podeliti, ali to se inace medju njima u to vreme desavalo. Bilo je onih koji su ostali "tvrdi" i onih koji su poceli da slusaju New wave i koji su "ukapirali" stvar. Kritike su uglavnom bile povoljne (P. Lukovic) mada je bilo i losih . No, nas stvarno nije bilo briga
i mislim da je "Strah .." bio, ako nista drugo, onda jedan "hrabar" album, a
ja sam jos uvek ponosan na njega.


Kako je doslo do raspada i sta se desilo sa clanovima Patke?
Conta - vojska = Patka - razlaz. Mare je otisao na neko vreme u London, Cila se zagnjurio u Karate i Yogu, a ja sam se smucao po Novom Sadu i ubirao plodove "slave", kao "Najlepsi Punker u YU" ITD magazin, (citaj, maznjavao zenske). A i sta bi drugo sa tim renomeom i sa 17 godina u dupetu.

Da li si odmah posle Patke uskocio u Lunu i kako je doslo do osnivanja tog benda uopste?
U leto '81 Muzicka omladina Novog Sada (u to vreme odlicno "orjentisana") je organizovala mini turneju nekoliko bendova ( Cista Proza, Foto Model, La Strada i Lacni Franc) sa koncertima u NS, BG i Pancevu. Sva tri Novosadska benda su vezbala u prostorijama Muzicke Omladine gde se inace i skupljao sav napredan muzicarski svet (imedju ostalih i ja). Desilo se nekako da je nekoliko dana pre turneje La Sradu napustio basista Bora (onaj isti probisvet iz originalne Patke) a to se isto desilo i sa klavijaturistom Foto Model-a.
Cela turneje je dovedena u pitanje. E, tu sam se pojavio ja da spasem celu stvar, tako da sam se na toj turnejici pojavio u dvostrukoj ulozi, kao basista La Strade i klavijaturista Foto Modela!!?? Bas je bilo super, a i neko me je u "Dzuboksu" silno nahvalio posle Beogradskog koncerta, ali se ne secam sta. Inace, Foto Model je bio odlican bend o kome se uzasno malo zna. Imali su interesantne stvari i dobre textove. Stvarno mi je zao sto iza njih nije ostalo bas nista, steta. Elem, posto La Strada prakticno nije vise postojala, ostali su Slobodan Tisma gitara-glas i Firci-bubnjevi, a ja sam bio slobodan resili smo da probamo nesto zajedno. Ja sam krstio bend po filmu LUNA. Proslo je jos dosta vremena dok je to sve dobilo oblik
onoga po cemu se Luna danas pamti. Imali smo uzasnih problema oko prostora za probe i odabira "pokrivaca donjih frekvencija". Izbor je pao na Jasminu Mitrusic - Minu, Fircijevu i moju skolsku drugaricu iz srednje muzicke skole u koju smo Mina ja jos uvek isli ( Firci je pao na godinu, pa napustio skolu). Dopadala nam se ideja da umesto bass gitare imamo Synth.Tako je nastala prva i poslednja postava Lune.

Za razliku od Patke u Luni si bio autor kompletne muzike. Otkud odjednom takav napad ideja i sta te je inspirisalo u to vreme?
Pa, jednostavno, u Patki je Conta bio shef, tako da je njegova bila poslednja kad se vrsio odabir stvari. Na primer, za "Strah" je bila kompletno snimljena jos jedna stvar, koja je bila potpuno moja ali se odlukom shef-a nije nasla na albumu. Takav nacin je sigurno uticao na mene i ucinio da preuzmem potpunu kontrolu nad onim sto je Luna radila.
Jednostavno sam zeleo da konacno drzim konce u rukama. Moram reci da je to
s'vremena na vreme izazivalo incidente, ali ja sam izgleda morao da prodjem tu fazu u zivotu. Sad to radim malo drgacije. A sta me je inpirisalo? To je tesko reci. To je bilo vreme New Wave-a i bilo je toliko dobre muzike da jednostavno nisi mogao da stignes da preslusas sve novo sto je dobro. Ali mislim da tu i nije bilo nekog specijalnog muzickog uticaja, vec je jednostavno sav taj naboj slobode u muzici bio inspiracija da kopas po sebi i "oslobodis" ono sto je zakopano negde, ispod povrsine. Ono sto mi se dopadalo kod New Wave-a i jeste to sto on nije ogranicavao stil vec naprotiv, dozvoljavao sve. Kakve su, na primer, slicnosti izmedju Joy Division i Madness ? Ja ih ne vidim, sem sto i jedni i drugi koriste elektricne gitare!!! Ta raznovrsnost je bila ono sto je bilo znacajno za taj period kome smo i mi, nadam se dali, svoj doprinos. Cak je jedan kriticar i napisao da je najveci uspeh Lune to sto se ne moze porediti ni sa jednim "svetskim" bendom, vec da je Luna "nas punokrvni doprinos svetskoj sceni i ravnopravni saborac sa "Siouxie ..."Joy .. i ostalima". Ne mislim da je kriticar preterivao.

Koliko je cesto Luna svirala pre snimanja prvenca i kako je doslo do ugovora sa Helidonom? Je li bilo jos nekih ponuda?
Ne mogu reci da smo svirali cesto al smo vrlo brzo privukli paznju svih koji prate muziku tako da su nam koncerti uvek bili puni i odlicno primljeni. Negde '82-83 smo poslali demo snimke u Jugoton. Oni su mislili da jos nismo zreli za ceo album i ponudili nam da sa "Otrocima Socijalizma" iz Ljubljane snimimo album pola-pola. Mi jednu stranu, a oni drugu. Naravno, to nije dolazilo u obzir. Neposredno posle toga, u Zagrebu u nekom klubu, sam u razgovoru sa Kojom, koji je u to vreme isto bio u potrazi za izdavacem, saznao da su isto to i njemu ponudili sa nekim bendom . U razgovoru mi je palo na pamet da predlozimo Jugotonu da Luna i Disciplina dele LP, ali smo se ubrzo oboica slozili da to nebi bilo dobro ni za njega ni za nas.
U prolece '83 smo krenuli na turnejicu po Hrvatskoj i Sloveniji. Izmedju ostalog smo
svirali i u Izoli. Tamo nas je primio "WC-Direktor" (kako sam sebe zove), Marko Brecelj. Ziva legenda, majstor, nada i uzdanica, prvoborac, genije, ljudina, idol i junak naseg detinjstva. Malo smo se usrali sto nas gleda ON , al kao i obicno to je sve nestalo kad smo poceli da sviramo. Imali smo nekoliko biseva i bilo je
odlicno. A posle svirke nismo mogli biti zadovoljniji kad je ON poceo da nas hvali. Bili smo presrecni. Marku smo se toliko dopali da je on sutradan seo u svoj "AMI 8" i dosao da nas ponovo gleda u Rijeci. U Rijeci je isto bilo odlicno i on je trazio da mu posaljemo demo-snimke. Po povratku u NS poslali smo mu "demone" koje je on odneo Borisu Beleu u Helidon i ......to je bilo to. Vec u septembru smo bili u studiju.



Oduvek me je cudilo kao "Nestvarne stvari" produkcijski i aranzmanski bogato zvuce, narocito s obzirom da nas vinil zvuci kao "iz bureta". Je li bilo tesko snimiti zvucno tako bogat album?
Pa prvo, to je bio odlican studio i odlican snimatelj (Djordje Petrovic). A drugo, mi smo tako dobro bili pripremljeni da je producent (Sasa Habic) u jednom momentu rekao: "Mene je sramota sto dobijam pare za ovo". Mi smo dosli totalno navezbani , sa unapred ispisanim 'track-sheet-ovima' gde je sve bilo isplanirano sta se snima na koji kanal, tacno smo znali kojim redosledom cemo nasnimavati stvari i sta zelimo u mixu. Mislim da su to bili glavni razlozi koji su doveli do tog rezultata.


Bend se raspao pre izlaska ploce - zasto i da li je bilo pokusaja da se
bend ikada ponovo okupi?
Previse tenzije a malo prilike da se ona popusti. Nije bilo pokusaja oko okupljanja.

Reci nesto vise o reizdanju "Nestvarnih stvari" na CD-u koje pripremas?
Malo sam se oko toga ulenjio, mada je prakticno sve gotovo sem nekih sitnih dodataka na omotu. U stvari, nisam ja bas neki covek od akcije kad dodje do resavanja tehnickih stvari te pririode. Ima puno ljudi koji se javljaju i cele bivse Yuge i celog sveta (od kako smo se rasuli po istom) i pitaju, a ja im evo svecano obecavam, da ce biti gotov u prvom kvartalu '99-te. Do originalnih matrica, sa kojih je rezana ploca, sam dosao 'misterioznim putem' to je sve obradjeno na najsavrsenijoj digitalnoj opremi (Sonic Solution), tako da ce kvalitet biti "bolji od originala".

Cime si se bavio nakon Lune i gde si sve svirao?
Ono cega se rado secam je "Imperium of Jazz". Potpuno ad-hok grupa gde se
iskljucivo improvizovlo parodiziralo i maximalno divljalo. "Imperium ..." je tvorevina Branka Andrica-Andrle, slikara, pesnika, pisca i pevaca, koji zivi izmedju Novog Sada i Beca, gde smo vise puta i svirali. To je uvek bio lud provod. On je 1992 godine kad je rat uveliko picio po Yugi, u Becu organizovao svirku bendova iz svih republika. U stvari na kraju su se pojavile Bombe iz Ljubljane (HM), SEXA iz Zagreba, koja je ustvari dosla i Holandije gde su se bili preselili i Imperium iz Novog Sada. Trebao je da dodje i Mizar iz Skoplja, ali su otkazali. Bilo je to posebno zadovoljstvo, prkositi "zivotinjama" koje su pocele svo ono sranje koje se desavalo i jos uvek traje.
Poceo sam da radim muziku za pozoriste i TV. U pocetku sam radio sa Pedjom Vranesevicem. Radili smo gomilu stvari . Izmedju ostalog i Slovenacki film "Vestacki Raj" koji je nezvanicno bio prikazan u Kanu. Radio sam produkciju Sing Sing Singersima (nikad ojavljeno, steta) i Generaciji Bez Buducnosti oba albuma.
Paralelno sam stalno snimao i neke svoje stvari i za neke od njih snimao
spotove. Spot za "Bakaramb" je dobio nagradu za specijalne efekte u emisiji
"Brzi bendovi srbije', a spot "Prince of chaos" je prikazan na Evropskom
MTV, sto me cini prvim covekom (posle Psihomodo Pop-a ) na toj stanici.
Bilo je tu jos kojecega, ali sad sam vec malo umoran od kucanja.

Kada si dosao u NYC i kako si se odlucio na takav potez?
Dosao sam 1993. Pa, New York je bilo jedino mesto na koje sam mogao da se "vratim", posto je tu bio Firci koji je ovde ostao jos od 1988 kad smo zajedno dosli. Ja sam se posle 6 meseci vratio a on ostao. Sa $400 u dzepu bas i nemas puno izbora nego da gledas da se nekom privalis za prvo vreme, a ja sam kao takvu varijantu imao samo njega. A odlucio sam se posto jednostavno drugacije nisam mogao. Pre toga sam bio 2 meseca u Becu, mesec dana u Budimpest pa u Ljubljani pa nazad u Pesti a..........jednostavno sam morao negde da se skrasi jer lutanje vise nije imalo smisla.

Sta volis/ne volis u NYC i kakva je ekipa sa kojom se druzis? Ako se ne varam nekolicina "faca" sa ex-Yu scene je tamo.
Jos uvek ima vise stvari koje nevolim nego koje volim. Malo sam se zasitio
konstantne panike i tenzije koju ovaj grad ima. Imam osecaj da ne mozes da se opustis ni na sekund, jer ce ti nesto promaci, nesto sto ce imati posledice ....."neprijatelj nikad ne spava". Sledece nedelje pocinjem da radim na CD-u sa Drakulom (ex-Igra Staklenih Perli i White Rabbit Band). Malo sam ga priucio kompjuteru i digitalnom snimanju tako da je on uradio neke stvari pa sve to prebacujemo kod mene u studio i sljakamo. Za sada ne mogu nista o tome da kazem, jer jednostavno nemam pojma kako ce sve to ispasti. Trudicemo se.

Da li se i dalje aktivno bavis muzikom i na koji nacin?
U New Yorku sam svirao sa dva benda. ICU, totalni hardcore. Svirali smo na Lallopalooza turneji, tako da sam se malo muvao po USA i snimili CD. Producent na CD-u je bio Dony Fury, covek koji sebe smatra godfather-om hardcore sounda I koji je radio sa Agnostic Front, CIV, itd. Po mom misljenju jedan veliki serator. Drugi bend je bio Furniture sa kojima sam svirao kao predgrupa The Strangles, mojim herojima iz mladosti i snimio CD. Radio sam muziku za 2 pozorisne predstave i jedan kratki film. Nekoliko CD - ROMova - prezentacija i .......tako to.

Kako vidis zivot pred tobom?
Ponovno totalno uranjanje u muziku , u visi deo svesti i jedino moguce
stanje dostojno zivota.

PS ; Uf , ovo zadnje je bilo malo "heavy" al , to je to , tako nekako , ili
mozda .....?!?!?!?!?!?!

IGRA STAKLENIH PERLI - intervju sa Drakulom

Intervju uradjen emailom 1998



Kao i mnogi hipici, i ja sam (u oni par godina pocetkom 80-ih kad sam sebe, nazalost, smatrao jednim od njih) "odlepio" na Igru Staklenih Perli, tacnije na njihov prvenac. Jednom prilikom sam naleteo na kasetno izdanje njihovog debi-albuma i dugo ga nisam vadio iz kasetofona. Sa vremenom sam se otarasio "gadnih navika" (mislim na hipi "filozofiju", a ne na slusanje Igre Staklenih Perli) i neke druge stvari su vladale mojim svetom. Sredinom 80-ih jedna od njih je bio White Rabbit Band – dve pesme koje sam u to vreme imao na "Le Desire" kaseti (odvratno izdanje, ne racunajuci White Rabbit Band i S.T.R.A.H. koji su tu nekako zalutali) su bile savrsen primer uzbudljivog metaloidnog panka. Napominjem da se pojam "metaloidni" ovde odnosi na slican zvuk koji su jos imali i The Stooges, MX-80 Sound i njima slicni, tj. Nikako se ne radi o glupom hevi-metalu. Zacudo, White Rabbit Band su bili zastupljeni u medijima – secam se velikog teksta u Start-u o YU demo bendovima koji su radili 86/87 i koji su u ono vreme zaista bili jedino sto valja u nasoj muzici (uz samo par izuzetaka vec establiranih grupa – znaci, onih sa vec objavljenim materijalom); secam se i vrtenja Drakule i ekipe na radio stanicama, kao i pojavljivanja na TV-u u emisiji "Stereovizija" (ili su to bile "Dobre Vibracije"?) gde je bend mahnito prasio "1986", a Drakula divljao po bini s mikrofonom u rukama. Imali su zaista opasan imidz, narocito Drakula sa svojm ljubicasto ofarbanom kosom i "podgrejani les" izgledom) i Snow White sa kilo-dva sminke. Najiskrenije, "1986" jeste jedna od najjacih pesama iz tog perioda i u istoriji muzike sa tih podrucja uopste – na jednostavan, repetitivan i apokaliptican metalo-pank rif Drakula se urlao svoje prosvetiteljske poruke koje dopirale do onih spremnih da slusaju. Duga i tuzna je prica da nista od tog materijala , zajedno sa ostalim demo-bendovima tog doba, nije ugledalo svetlost dana na ploci ili disku, da li ce ikad, ostaje da se vidi i zeljno iscekuje.



Na Igru Staklenih Perli sam po drugi put naleteo slucajno – prijatelj mi je snimio njihovu prvu plocu i prilikom ponovnog preslusavanja pronasao sam u njoj neke stvari koje pre nisam primecivao, a koje su odlike dobrog benda po mojima standardima. Tek u poslednjih par godina sam uvideo da je to odlicna space-rock ploca I da savrseno prija uz dobru ganju, sto i ne cudi, s obzirom da je i bend bio na slicnim stvarima dok je stvarao plocu (vidi intervju), da ne pominjem "obradu" Can klasika "Mushroom". Taj album ima i nekih slabosti, verovatno jer su bili pod uticajem nekih tadasnjih bendova koje nikako ne varim, ali, bez sumnje, radi se o kljucnom albumu Yu-roka 70-ih. Nazalost, sto se kvaliteta tice, njihov drugi album "Vrt Svetlosti" nije uspeo ni blizu da pridje svom prethodniku.
Pocetkom 80-ih, cudak iz Nemacke, Thomas Werner, pokrenuo je izdavacku kucu specijalizovanu za Yu muziku i nazvao je Kalemegdan Disk. U okviru iste (a za vise detalja vidi intervju sa gos’n Werner-om) objavljena su i tri albuma Igre Staklenih Perli, sa zivim snimcima sa koncerata i probi. Na ovim plocam bend pokazuje onu drugu stranu – potpuno opustenu i neformalnu improvizaciju, i u tome su odlicni. Sva tri albuma se toplo preporucuju.
Moram da priznam da sam tek nedavno povezao da su Drakula iz Igre Staklenih Perli i Drakula iz White Rabbit Band-a u stvari ista osoba. Ta osoba vec godinama zivi u New York-u, a sta on ima o svemu da kaze procitajte u intervjuu koji sledi i koji je uradjen u Decembru 1998 putem elektronske poste.



Malo je poznato sta si radio pre Igre Staklenih Perli (ISP) - kako si se zainteresovao za muziku i sviranje, gde si 'ucio zanat' i jesi li bio u nekom bendu pre ISP?
Pre Igre Staklenih Perli svirao sam po "garage" bendovima svirajuci popularne stvari kao sto su "Jumpin' Jack Flash" i "Locomotive Breath". Nista narocito. A za muziku sam se zainteresovao kad sam prvi put video Beatlese na televiziji. To su bili oni cuveni snimci sa Shea Stadiona u New Yorku iz 65. godine (mislim). Ja sam tad bio klinac, ali se secam da mi je adrenalin skocio i da sam rekao: "E, to je ono sto ja hocu da radim u zivotu!"

Kako je nastala Igra Staklenih Perli?
Saljem ti kopiju pisma koje sam poslao i Thomasu Werneru. On ce to pismo da objavi (nadam se) na novom izdanju remasterovane prve ploce Igre Staklenih Perli. Tu ces naci odgovor na ovo pitanje. Naravno, to je samo moja verzija desavanja. Drugi clanovi benda su taj period verovatno drugacije doziveli. Thomas mi je vec skrenuo paznju na preveliku "iskrenost" pri opisivanju tih dogadjaja, ali - sta ja znam? - politicka korektnost mi nikada nije bila jaca strana.


Igra Staklenih Perli, prvi koncert

Da li je pogresno spelovanje nekih pesama na izdanjima Kalemegdan Diska namerno? Otkud naslov "Drakula's Dance"?
Pa, ne znam vise. Davno je to bilo. Secam se samo da sam hteo da se jedna od stvari zove "Lyzzard Square". Na nekim izdanjima je izisla kao "Gusterov Trg", a na jednoj bootleg kompilaciji su pokusali da isprave "greske " u spelovanju, pa je ispalo "Lizard Square". A to nije nista. Slovenci su svojevremeno 1986. godine na kaseti izdali kompilaciju tadasnjih jugoslovenskih alternativnih bendova (opet bootleg) (radi se o "Le Desire" kompilaciji-P.) na kojoj se nalazi i White Rabbit Band. Stvar "Heart Like a Hammer" je u njihovoj "obradi" ispala "Hard Like Hammer". Svasta...?!?!?! E, tu sam popizdeo. Da sam tada bio u Jugoslaviji, tuzio bih ih. Ne znam otkuda to "Drakula's Dance". To je verovatno Pedjina ideja.



Tekst pesme "Pecurka" sa prvog LP-ja je u sustini tekst "Mushroom" od Can - da li su oni (i ko jos) bitno uticali na Igru Staklenih Perli i kako ste dosli na ideju da tako "obradite" tu pesmu?
Ma da, samo nismo mi mnogo razmisljali o tome. Mi smo tada i pevali i svirali bilo sta sto nam padne napamet. Dosta smo slusali Can, pa onda tako... Nama je to dobro zvucalo, a nismo mislili da je jos neko ikada slusao Can...

U propratnim tekstovima vasih Kalemegdan Disk izdanja Pedja pise da je Igra Staklenih Perli cesto svirala besplatno. Koliko ste cesto svirali i da li je bilo tesko organizovati koncerte? Kako ste prolazili i da li je bilo interesantnih/bizarnih desavanja? Da li ste svirali turneje?
Ma, covece, u to doba nije nista bilo. Mi smo bili jedni "mali" bend koji je svirao svoju originalnu muziku. Sami smo organizovali svoje nastupe, a to smo mogli samo zato sto smo imali svoj mikser i svoj PA sistem. U to doba nisi mogao da nazoves nekoga da ti iznajmi razglas za svirku, jednostavno zato sto se tada time jos niko nije bavio. Tezgarosi su koristili one italijanske razglase, znas one -- samo za vokal -- na kojima se dva zvucnika nakace na metalne sipke sa obe strane bine i nista se ne cuje, ali nema veze... Govorilo se: "Za jugoslovenske uslove je OK...". Nama je kvalitet zvuka bio bitan, pa smo vukli svoj sopstveni razglas u obliku ogromnih kutija sa JBL zvucnicima i RCF hornama (kutije su bile toliko teske za nosenje, jos ih se secam). Da, svirali smo besplatno. Ja sam se uvek u zivotu rukovodio onim sto mi je Robert Nemecek (Pop Masina) jednom rekao, a to je "Sviraj uvek ili za velike pare ili besplatno. Ako sviras besplatno, publika ce te voleti, a ako sviras za male pare, niko te nece ceniti." Koliko se ja secam, nikada nismo naplacivali ulaz. Na turneje nismo isli posto nismo imali nikoga ko bi ih za nas organizaovao. Covece, bili smo klinci, ja sam imao svega 19 godina. Niko se nije pojavio ko bi nas "uzeo pod svoje i rekao nam sta da radimo i kako se sta radi?". Sve smo radili sami. Sami smo i ucili na sopstvenim greskama. To je i jedan od razloga zasto smo na kraju pukli... Jednostavno, nismo znali kuda dalje...
Kao sto rekoh, koncerte smo organizovali sami. Nismo imali menadzera niti bilo koga ko je radio PR za nas. Nasa popularnost je isla "prirodnim" putem: od usta do usta.
Bizarnih desavanja...? Pa, pucala su stakla na ulazima. Kad Igra Staklenih Perli svira, a svira besplatno, onda svi hoce to da vide. Ne samo oni koji to vole, nego i drugi koji su hteli da izvide "kakvo je to cudo o kome svi pricaju". Vesko -- redar u SKC-u u Beogradu --uvek se zalio kako mora da cisti "ganove" posle nasih svirki. Niko od mase se tada nije usudjivao da pusi travu na samim svirkama, ali su klinci zato masovno duvali ispred nasih koncerata na ulici i po okolnim parkicima. Na nase svirke su dolazili i panduri u civilu, ali -- koliko je meni poznato -- nikada niko nije bio uhapsen. Vlasti su jedno vreme bile u cudu od nas. Nije im bilo jasno ko smo mi i u kom smo fazonu. Na primer, nikome u PGP-u nije bilo jasno kako su uspeli u Jugoslaviji da prodaju 100 hiljada ploca Tangerine Dream-a. Nisu mogli da ukapiraju koji profil ljudi slusa takvu muziku. U pocetku su nas ignorisali, a onda su odlucili da nas prihvate. Valjda kad su ukapirali da ne predstavljamo neku preveliku opasnost. Ukapirali su da ako nas zabrane, postacemo "heroji", zato su odlucili da nas "prihvate", pa smo se pojavljivali na TV-u, a posto je to dobro islo, onda daj i plocu da snimimo. Tokom snimanja ploce, oni "izgube" dve stvari. To su "Return to Lyzzard Square" i "Quadrant G". Kazu "izgubili" su dve stvari. Kako mozes da "izgubis" dve pesme!? Pa nema valjda muzika noge, pa pobegne iz studija preko noci. Jednog dana, za vreme snimanja albuma, dodje meni jedan od "glavnih i odgovornih" rukovodilaca PGP-a da porazgovara sa mnom o mojim tekstovima. Iz razgovora sa njim odmah sam ukapirao da su oni vrlo dobro preslusali celu plocu i da su pazljivo razmotrili svaku rec koja je snimljena. Onda su resili da "nestanu" dve stvari. Valjda su im zvucale "sumnjivo". Tako je to bilo nekad u komunizmu. Stvari su imale onaj "kafkijanski" element: mogle su jednostavno da nestanu tokom noci. Ne verujem da se to mnogo izmenilo ni danas...



Kako je doslo do ugovora sa RTB-om i da li je bilo nekih drugih ponuda za izdavanje? Koliko ste slobode imali sa RTB-om?
Ma, to je sve islo nekom haoticnom brzinom. Mi smo poceli da sviramo uzivo 1976. misleci da to niko nece hteti da slusa, medjutim -- na nase veliko iznenadjenje -- masa je jedva docekala; vec na nasoj trecoj svirci u Beogradu smo imali prepunu salu. I to -- kao sto rekoh -- bez ikakve reklame. Onda se tu pojavio i PGP (drzavna izdavacka kuca) i ponudio nam snimanje. Rekli su nam da ce nam dati neograniceno vreme i mlade producente koji ce sa nama da eksperimentisu i istrazuju zvuk na prvom 24-kanalnom mikseru u Jugoslaviji. Medjutim, nista od toga nije bilo. Dobili smo dvojicu drkadzija koji inace snimaju narodnjake, a nas su jednostavno mrzeli. Otezavali su nam zivot. Nisu imali razumevanja za nas. Na primer, dok mi snimamo, u kontrolnoj sobi Tahir (snimatelj) doneo 8mm filmove sa neke turneje sa nekim tezgarosima po Rusiji i doveo svoju ekipu, pa im pokazuje filmove. "Eno, onu ribu sam karao," hvali se on. E, a mi za to vreme snimamo. Vidis koliko su se trudili da nam pomognu da napravimo dobar album. A mi tada -- umesto da smo ih oterali sve u pizdu materinu i napustili snimanje -- mi sve nesto na finjaka, da se niko ne uvredi...
(Par godina kasnije su Sarlo Akrobata snimali u tom istom studiju; oni su druga generacija; oni su ih sve terali u pizdu materinu; zato im je album ispao mnogo bolje od naseg... Ali, to je druga prica.)



Zasto je "Vrt Svetlosti" slabiji od prvenca i da li je to bio razlog skorog raspada benda?
Zavisi koga od clanova benda pitas. Ako pitas mene, onda je razlog za to sledeci. Igra Staklenih Perli je bio bend u kome je u pocetku vladalo samoupravljanje; mi smo jednostavno svirali bez mnogo razmisljanja kako i zasto. Medjutim, onda su usledili TV nastupi, intervjui. Stvari su pocele da se odvijaju neverovatnom brzinom i nije se imalo vremena za dogovore. Svaba je poceo da igra ulogu lidera benda i poceo sve vise da uzima stvari u svoje ruke. Poceo je sve vise da uvlaci u svoj licni fazon, koji je -- po mom misljenju -- kako kaze Bajaga "ljigav i gadan". Ono njegovo pevanje na drugom albumu je direktni pokazatelj toga. Ja nisam hteo da idem u taj "simfo" fazon. Hteo sam da nastavimo onako kako smo zapoceli rad u Igri Staklenih Perli, a to je eksperimentisanje, sa puno dobrih ritmova i interesantnim "spejsovima"... Jednostavno, nisam hteo da ponovimo gresku sa prvog albuma. Hteo sam da snimimo album sa producentom koji ce biti "na nasoj strani", koji ce nam pomoci da dobijemo ono sto hocemo, koji ce nam pomoci da dobijemo onu energiju koju smo imali na zivim nastupima, a tu energiju ni na prvom albumu nismo uspeli da postignemo. Producent i snimatelj su nas ometali u tome. Medjutim, Svaba je hteo posto-poto da izda jos jedan album, ja sam zbog toga napustio bend (nisam hteo da sviram na jos jednom sranje albumu), a Svaba je uzeo stvari u svoje ruke i napravio album onako kako on misli da treba. Mislim da su Joshua i Pedja bili na mojoj strani, ali jednostavno nisu imali muda da napuste bend i krenu iz pocetka... Umesto mene su uzeli Trbu, koji je vise bio zainteresovan da pokaze svoje tehnicke sposobnosti na basu nego da doprinese zvuku Igre Staklenih Perli.
Posle tog drugog albuma se bend konacno i raspao. Postojao je jos jedan neuspeo pokusaj da se ozivi bend kasnije -- u toj postavi sam ja opet svirao bas i pevao -- ali i to je bilo kratkog veka.



Kako je doslo do pojavljivanja u "Decku koji obecava" i kako se zove pesma koju svirate u filmu? Da li je ikada snimljena? Zvuci prilicno drugacije od ostatka ISP materijala, cak vuce malo i na pank/novi talas - da li je to bio smer kojim se ISP kretala u to vreme?
E, to je taj pokusaj da se vaskrsne bend. Ne znam cija je to bila ideja. Zvali su mene, posto se Trba nikada zapravo nije bio uklopio u bend, a Joshua je tada bio u Africi, pa smo kao gitaristu pozvali Ivana Pajevica. Ne secam se kako se stvar zvala. "Subotom Popodne" ili tako nesto. Jeste, dosta je pod uticajem tadasnjih bendova. Secam se da je moja bas linija za tu stvar bila dosta u fazonu grupe Ruts koju sam tada dosta slusao. Ja sam u tom filmu, onako neobrijan prljav i mastan. Ne znam, dosta se toga desavalo tada -- to je vec kraj 70-ih ili pocetak 80-ih godina -- bilo je dosta originalnih malih bendova koji su imali sjajnu svirku. (Koja je dolazio na sve nase svirke. On tada jos nije bio niko i nista. Ja ga se secam iz publike. Mislim da mu je to pomoglo da kasnije uradi svoju stvar.) Ja sam uvek bio za istrazivanje, za eksperimentisanje, pa smo i tada trazili originalnost u popularnom zvuku. U stvari, da -- ovo je veoma vazno -- u medjuvremenu su iz koncertnih dvorana izbacili sedista, tako da vise nismo mogli da ocekujemo da ce masa da sedi i da nas slusa. Kad te ljudi slusaju stojeci na nogama, onda moras drugacije da im sviras. Vremena su se bila izmenila... Kad je Misa Radivojevic snimao tu sekvencu filma u SKC-u, on je snimio i zvuk, medjutim zvuk nije ispao kako valja, pa smo mi posle u privatnom studiju "Druga Maca" u Beogradu snimili sve iz pocetka. Snimao nas je Cvele (mislim da je on posle svirao sa Bajagom, ili tako nesto). Sa njime je bilo pravo zadovoljstvo raditi, posto je on totalno cool. Misa je hteo da izda soundtrack iz filma, medjutim to se nije nikada dogodilo.



Sta mislis o Kalemegdan Disk izdanjima (ukljucujuci i pripremu reizdavanja prvog albuma)?
Da, jako sam zadovoljan tim izdanjima. Neverovatno je kako su ti snimci dobro ispali, a snimali smo ih na najobicnijem kasetasu. Pre neki dan sam cuo DAT (koji mi je Thomas poslao) sa recikliranim starim materijalom i -- pravo da ti kazem -- nisam zadovoljan. Mislim da su njih trojica Svaba, Pedja i Sole to na brzinu radili i to se oseca na snimcima. Mislim da bi bilo bolje da se prvi album ostavi onakav kakav je i gotovo.



Spona izmedju Igre Staklenih Perli i White Rabbit Band-a su jednostavni,ali ubitacni hard rock rifovi (narocito izrazenu u White Rabbit Band pesmama) – izvlacim zakljucak da si ti zasluzan za to, posto si bio u oba benda. Jesam li u pravu?
Da. Ja slusam svasta i mogu da ukapiram razne stvari -- od Tibetanskog chantovanja do cutting edge dance-trance fazona -- ali kad je svirka u pitanju, volim heavy zvuk. Ipak, krenes na turneju i sviras skoro svako vece jedno te isto, onda neces da sviras neke njanjave pesmice, vec hoces da prasis, hoces nesto uzbudljivo da se desava... Mislim da nisi u pravu, posto u Perlama nikada nije bilo tog pravog heavy zvuka, a to mi je nedostajalo. (Sta znam – I dalje stojim iza toga da su pojedine pesme Igre Staklenih Perli u sustini hard-rock, samo tretirane na drugi nacin svojevremeno-P.)



White Rabbit Band biografija - kad i kako ste se oformili, ko su bili clanovi i sta se desava s njima, sta ste sve snimili, koncerti...?
Ah...! (Da bih ti dao kompletan odgovor na ovo pitanje treba da napisem knjigu... ) Pokusacu. Dakle, Perle su se konacno raspale 80. godine (cini mi se), ja sam svirao sa raznim bendovima posle toga, ali nisam bio zadovoljan... Onda je Jelena Gasic otvorila studio na Dedinju (zaboravio sam kako se zvao) i tamo sam nesto sam petljao i eksperimentisao propustajuci gitaru kroz efekte sa ritam masinom (grupe Du-du-A). Snow White se tu muvala. Ona je svirala bubnjeve sa zenskim bendom Ping-Pong Opera i pojma nije imala. Znala je samo dva ritma: tum-tam-tum-tam i tum-tam-traka-tam. To je bilo sve. Poceli smo zajedno da sviramo. To je bilo 83., cini mi se. Ja sam je ucio da svira bubnjeve. Dobro je napredovala i slagali smo se. Ja sam tada petljao sa juzno-americkim ritmovima, a svirao sam gitaru dok ne nadjemo gitaristu, a onda sam ja hteo da se vratim nazad na bas. Umesto toga smo nasli basistu. To je bila Maya, koja je tada svirala gitaru u Bar Blues Bandu.
Kasnije se Joshua vratio iz Afrike pa nam se pridruzio i onda smo poceli da zvucimo k'o zmaj. (Joshua je sjajan muzicar koji potice iz one tradicije acid-Stratocaster gitarista u liniji sa ljudima kao sto su Ritchie Blackmore, Dave Gilmore & Jimi.) Maya je sa Malom Marinom (Elektricni Orgazam, Ping-Pong Opera)
otisla za London, a mi smo uzeli Trileta da svira bas. Trile pojma nije imao, ali smo ga gotivili, pa je ostao u bendu neko vreme. Godine 86. mi smo stalno putovali i svirali. Isli smo na mini-turnije, TV nastupi, vrteli smo se na radiju, a plocu nismo imali. Trileta sam sutnuo u leto 86. (on na basu nista nije napredovao) i jedno kratko vreme je Ivan Pajevic svirao bas (on je neverovatno talentovan tip). Ja sam tada vec bio zestoko navucen na heroin, a Snow White nije bila zadovoljna sa pravcem u kome se bend kretao. U stvari njoj popularnost uopste nije prijala, nije joj prijalo da daje intervjue... Ne znam, ona je jako zatvorena, nikada mi nije bila potpuno jasna. Ona je pocela zestoko da pije i da dolazi na probe i svirke teturajuci se... I ona je napustila bend, sto je steta, ona je sjajna. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim sa njom. Josh i ja smo jos neko vreme svirali sa Grisom i Borkom, koje smo pozajmili iz Baby Kate da nam drze ritam. 87. godine mi je politicka i kulturna klima u tadasnjoj Jugoslaviji definitivno dopizdela i zapalio sam za USA i nikada se nisam vratio.


White Rabbit Band, Sarajevo (iliti "sakrijte drogu, stizu novinari!!!")


Da li je bilo tesko svirati takvu muziku u ono vreme i sta je bio uzrok raspada?
Nije bilo tesko. Imali smo uvek punu salu. Mislim da smo bili jako iskreni u svojoj muzici, a to je masa gotivila... Imali smo ponudu da u Sarajevu snimimo album. Zvuk bi bio pretezno metalan, a trebalo je da producent bude Misa (Riblja Corba). Josh je hteo da snimimo album i da nastavimo sa radom iako smo samo nas dvojica ostali, ali ja nisam hteo. Da smo snimili album, ostali bi smo u Jugoslaviji i tamo bi se totalno ukopali. Ja bih se definitivno navukao na heroin, a -- da bi preziveli -- morali bi da komercijalizujemo muziku. Nesto se kuvalo. Nisam kapirao sta se kuva, ali mi je buducnost u Jugoslaviji izgledala zastrasujuce. Hteo sam da palim. Bilo gde. New York mi je bio prvi izbor. Imao sam srece, dobio sam americku vizu i u maju 87. sam dosao u New York. Zao mi je.
White Rabbit Band je bio zaista sjajan bend, ali mislim da je bolje ovako. Nikad se nisam pokajao sto sam otisao odande. Cak ni na trenutak.

Da li postoji sansa da objavis neke snimke White Rabbit Band-a?
86. godine smo u Jeleninom studiju napravili gomilu demo snimaka na osam kanala. Pred odlazak u Ameriku ja sam Joshui ostavio master traku i rekao mu da je cuva svojim zivotom. Medjutim, nedavno sam saznao da je on tu traku obrisao kad su remiksovali Igru Staklenih Perli za Thomasa (NEEE!-P.). To su snimci u koje sam ja ulozio ne samo novac, nego i svoj zivot. Puno su mi znacili ti snimci. Citav jedan deo mog zivota je bio zabelezen na njima. Ja sam mu to oprostio, ali mu necu to nikada zaboraviti...


Kada i kako si dosao na odluku da odes u NYC i cime si se bavio tamo?
Ja sam u New Yorku ziveo kao klinac. Moj matori je bio predstavnik Jugobanke, tako da sam ja isao u gimnaziju u New Yorku. To je bilo pocetkom 70-ih godina. Bilo je jako uzbudljivo biti tada teenager, a pogotovu u New Yorku. Sve koncerte sam gledao: Deep Purple, King Crimson, T. Rex; sve sam ih gledao. Tako da kad je doslo vreme da se pali, logicno je bilo da palim za New York. Ovde sam radio sve i svasta da bih preziveo. Pokusao sam i ovde da obnovim White Rabbit Band, medjutim to mi nije
uspelo, jer je ovde sve podredjeno novcu, a ja tada ni vremena ni novca nisam imao. Drugim recima, nisam mogao da se u potpunosti posvetim svome radu, kao sto sam to nekada mogao u Jugoslaviji. Kao basista sam se prijavljivao na audicije, medjutim nikada nisam nasao bend koji bi mi odgovarao. Zato sam radio manje projekte sa drugim ljudima. Radio sam muziku za balet, muziku za poeziju, ucestvovao sam u performance projektima, svirao sam sa raznim ljudima po klubovima... Imao sam jedno vreme i bend koji se zvao Go Ask Alice sa dvojicom muzicara iz Detroita, ali ni taj bend nije bio dugog veka.


Collateral Damage, Yu LIve Aid, NYC 1999

Reci nesto o White Rabbit Sounds Studiu - ko je sve snimao, kakvu opremu koristis, kako ide i slicno?
White Rabbit Sound Studio je ostvarenje mojih zivotnih snova. Mi smo svi u Jugoslaviji bili naviknuti na nemastinu i na neko krpljenje. Mi smo cak krpili i zice na girarama, posto nismo mogli nove da kupimo. Studio sluzi za moju licnu upotrebu i samo ga ja koristim. Imam Mac, a za snimanje koristim Logic Audio. Uglavnom sve radim preko MIDI-ja, a gitare i glasove snimam na audio formatu i sve to na hard disk. Trake ne koristim. Sada sam u sred snimanja novog CD-a. Dosta petljam i eksperimentisem i ucim dok radim. Snimam neke stare stvari, neki novi materijal, slusam samplove, i sl. Nemam pojma na sta ce to sve na kraju da lici. Bale ce mi isproducirati album. Joshua se odnedavno preselio u New York, pa je moguce da cemo ponovo krenuti da radimo zajedno.

Koja su tvoja interesovanja u zivotu osim muzike?
Volim da meditiram. Mene je Sri Sri Ravi Shankar (prosvetljeni ucitelj iz Indije) istrenirao da predajem vezbe disanja i meditaciju, medjutim retko predajem, posto nemam dovoljno vremena za to. Dakle, radim jogu, meditiram, ne drogiram se, ne pijem , ne pusim, hranim se vegetarijanski, volim da kuvam, volim da putujem. Obisao sam skoro celu Ameriku uzduz i popreko vise puta, cesto odlazim na meditaciju u Kanadu. Zimus sam bio u Indiji. Ostao sam samo mesec dana, ali bilo je super i imam nameru ponovo
uskoro da idem. Bale je trebao da ide samnom, ali nije uspeo da dobije Indijsku vizu. Volim filmove i tehnologiju. Volim da citam fantastiku, putopise i biografije izuzetnih ljudi. Volim velike gradove i volim divljinu. Podjednako dobro se snalazim i u jednoj i u drugoj sredini. Uzasava me palanacka sredina. Americka provincija je uzasna... Sta jos da ti kazem...?

Da li su ikakve 'ilegalne supstance' koriscene u stvaranju i sviranje Igra Staklenih Perli i White Rabbit Band muzike, kakav je tvoj odnos prema drogama i da li, i sta koristis?
O, da. I te kako! Vidis, na samom pocetku rada sa Perlama, ono sto mi se najvise dopalo je to sto je doslo do promene u nacinu zivota, a muzika je bila direktni odraz nacina zivota. Mislim da je to uvek bila jaka strana mog rada. Drugi bendovi to nisu imali. Oni su jednostavno sedeli po kafanama i pljuvali po drugima. Mi nismo mnogo obracali paznju na to sta drugi rade, sta drugi kazu. Mi smo osecali da postoji nesto vise od same muzike i hteli smo da odemo dalje. Pusili smo travu i hasis, gutali smo LSD i psihodelicne pecurke, kako bi prosirili svoju svest, kako bi napredovali evolutivno. Mi smo verovali u Budizam i meditaciju, ali smo mislili (kao i cela hipi generacija) da cemo putem muzike i psihodelicnih droga pre stici do prosvetljenja. Drugacije je to vreme bilo. .. U White Rabbit Bandu sam vec bio navucen na heroin. I ostatak benda se privaljivao s vremena na vreme, ali ja sam bio "narkoman". Ja sam jedini u bendu koji se fiksao. Ostali su smrkali po malo, tu i tamo. Ono sto hocu da istaknem je to da za mene ni muzika ni droge nisu same sebi cilj. Sve su to sredstva da se prevazidje kolotecina, uspavanost uma... A um se tako lako navikne na uspavanost. Znas ono, ozenis se, nadjes posao, deca, racuni, godisnji odmor, iz godine u godinu jedno te isto, dok se okrenes zivot prodje. Sada sam potpuno "cist". Popijem pivo ponekad ili dunem joint, ali i to jako, jako retko...

Da li imas neki cilj u zivotu?
I da i ne. Nemam nikakv cilj, a opet imam neki (fleksibilni) cilj. Ako covek nema neki cilj u zivotu, ako nema nesto u sta veruje i ako ne zivi za to, onda dolazi do gubljenja, zivot gubi smisao. Najopstije, ne zelim da u trenutku smrti pogledam unazad i da kazem, "E ovo nisam uradio, e ono nisam uradio." Znas, ja nisam tip koji se kaje za ucinjena dela. Ne kajem se nizasta. Medjutim, znam sebe. Kajacu se ako ne uradim sve ono sto zelim. Mozda zvuci ofucano, ali ja zaista zelim da budem od koristi covecanstvu. Mislim da najvise od sebe mogu da dam svojom muzikom. Zelim jos dosta da sviram. Takodje, zelim da napisem svoju biografiju. Imao sam do sada dosta interesantan zivot i voleo bih da ga ispricam. Zivot je
cesto tezak i svojim radom zelim da olaksam ljudima, zelim da im pruzim podrsku i da ih poguram da idu dalje. U fazonu "Znam kako je, bio sam tu, tesko je ali ne daj se, guraj dalje...!" Pored toga, zelim i sam jos puno da napredujem kao licnost i puno toga da naucim.




Gde i kako vidis sebe u buducnosti?
Pa, vidi ovako: volim da sviram, da meditiram, volim da putujem, volim kompjutere. Vidim sebe kako putujem po svetu i nastupam, a na bini gomila opreme i kompjutera...